Duljevo, čija je „Savina voda“ lečila vojsku cara Dušana, vekovima je bilo veza dečanskih kaluđera sa Svetom Gorom. U Rustovu se nalazi i hram Svetim carskim mučenicima Romanovima. Praskvica se naziva dušom Paštrovića, a Podostrog Njegoševom omiljenom oazom.

 

Navikli su nas da Budvu povezujemo sa ludim noćnim provodom, diskotekama u kojima tokom leta sve gori, skupim hotelima, luksuznim mestima, razuzdanim turistima. Nije ovaj grad samo to. Daleko od toga. Više je i od prelepog Starog grada, koji je atrakcija sama po sebi, ali i mesto za održavanje divnih kulturnih manifestacija. Budvu možete da doživite i iz nekog drugačijeg ugla. Možete da je upoznate pitomu i tihu. Onu koja pruža mir i u kojoj se, uz borovu šumu i cvrkut ptica, nalazi jedan sasvim drugi svet. Samo se popnite iznad tog „grotla“, u brda. Tu vas čekaju prelepi manastiri sa dušom. I svaki od njih je istorija i lepota za sebe.

Rustovo

Pogledajte visoko, tamo iznad Svetog Stefana, u srce Paštrovske gore, i videćete ženski manastir Rustovo, posvećen Uspenju Presvete Bogorodice. Smešten je u istoimenom selu, iznad Čelobrda, u borovoj šumi. Ako išta narušava mir ovde, onda je to cvrkut ptica, ali on mu zapravo daje neku posebnu ambijentalnu atmosferu. Pogled dole, i vidite more i pučinu. Dok gledate u portu popločanu kamenom stazom, sa prelepim cvećem, monahinje vam pričaju kako je nastao ovaj hram i kako danas živi.

Predanje kaže da su Paštrovići podigli crkvu za pokoj duše svojih očeva, dedova, braće i saplemenika, stradalih od mađarskog kralja Ludviga i njegove vojske u 14, da bi je u 15. veku jaka erozija tla oštetila. Obnovljena je 1683, ali je ponovo nastradala u zemoljotresu 1979. godine. Nova obnova se prilično odužila, a onda je konak manastira osvećen 2004, kada je obavljeno i prvo monašenje. Tada je u starom ruskom stilu sagrađen i hram posvećen Svetim carskim mučenicima Romanovima, osveštan u julu 2006. godine. Pred Ikonom Majke Božije Iverske mole se bračni parovi koji ne mogu da dobiju decu, a monahinje kažu da im molitva bude uslišena. A ono po čemu je još poznat ovaj manastir jeste ikona „Blagouhaoni cvet“. U početku su to bile dve daske za koje se govorilo da su nekada bile ikone, a kada su ih u manastiru spojili, navodno se desilo čudo. Delovi su se pokrenuli i sami spojili, pa se sada na ikoni razaznaju likovi Bogorodice i Isusa Hrista.

Sestrinstvo u Rustovu se danas, uz molitve i sve ono što čini bogati duhovni život, bavi i izradom raznovrsnog rukodelja, tkanjem, vezom i šivenjem. Tu je i prava biljna radionica, iz koje, vrednim rukama monahinja, nastaju melemi, losioni, ulja i kreme. Rustovo je poznato i kao mesto u kojem se pravi i prodaje dobro vino, sirupi i biljni sokovi.

Duljevo

Ako pešice krenete od centra Budve ka podnožju planine Golog Vrha, odmah iznad Svetog Stefana, za manje od sat naći ćete se pod okriljem manastira Duljevo, ukrašenim planinskim cvećem i lekovitim biljem. Živopisan kraj, čist vazduh, blizina izvora „Savina voda“ kojom se od stomačnog tifusa izlečila vojska cara Dušana, hrast za koji se veruje da je iz doba Svetog Save i da se on pod njim odmarao – priče su sa kojima će vas dočekati prijatne monahinje manastirskog kompleksa sačinjenog od crkve Svetog Arhiđakona Stefana i konaka. Posle zemljotresa 1979. godine u kojem je stradao, rađena su istraživanja koja su potvrdila da je manastir sagrađen oko 1340. godine, na šta su ukazale pronađene freske.

Sudbinu ostalih okolnih hramova nije izbegao ni ovaj, pa je nekoliko puta rušen i paljen. Najviše je pretrpeo tokom pohoda Mahmud paše Bušatlije 1785. godine, da bi ga u Prvom svetskom ratu opustošili Austrijanci, koji su mu oduzeli prepoznatljivo zvono. Mladi kaluđer Boris Kaženegre ga je obnovio 1924. godine. Zanimljivo je da su se ovde zamonašili mnogi Paštrovići, ali i Arsenije III Čarnojević, kao i činjenica da je Duljevo vekovima bilo veza dečanskih kaluđera sa Svetom Gorom. Oživelo je 1992. godine, a deceniju kasnije je postao ženski manastir. Njegovo sestrinstvo se godinama bavi duborezom, ikonopisom, vezom i uspešno je u pravljenju prirodnih dečjih sapuna od kozjeg mleka, propolis kapi, travarice i raznih melema i ulja. Duljevo je oduvek bilo poznato po bogatstvu žitaricama i brojnim grlima stoke.

Praskavica

Verovatno je u istoriji Paštrovića najpoznatiji manastir – Praskvica, jer ga zovu njegovom dušom, a smešten je odmah iznad plaže u elitnom Miločeru. Impozantna građevina iz 19. veka podignuta je na ostacima zadužbine Balše III, vladara Zete koji je izdao povelju o gradnji crkve Svetog Nikole. Istorijski koreni su mnogo dalji, a i prema predanju, ovaj kompleks se vezuje za 11. vek i zetskog kralja Vojislava. Praskvica se spominje i u Povelji srpskog kralja Milutina i njegove majke Jelene 1307. Povelja manastirska iz 1413. nije sačuvana u originalu, nego samo njen prepis na italijanskom jeziku iz 1439, što predstavlja prvi sačuvani dokument. Prvobitni hram su 1812. srušili Francuzi, da bi 1856. na sačuvanim ostacima nikla crkva kakvu danas vidimo. I ona je stradala u zemljotresu, pa je manastir obnovljen tek 1989. godine, ali su sačuvane gotovo sve dragocenosti. U bogatoj riznici manastira nalaze se vredne ikone, važni rukopisi, dokumenata, štampane knjige…

Danas manastirski kompleks sadrži glavni hram posvećen Svetom Nikoli, zaštitniku Paštrovića i crkvu na brežuljku posvećenu Svetoj Trojici.

Podostrog

Na dva kilometra od Budve, na ivici polja, tako da se odatle može videti čitav budvanski zaliv i ostrvo Sveti Nikola, nalazi se manastir Podostrog. Gore se nalaze Ostrog i Dubovica, a u samoj blizini izvor Tolinjak i potok Grđevica. U prošlosti je bio zborno mesto plemena Maine, zbog čega se zove i Podmaine.

Manastir je prilično dugačak, a sav taj prostor je opasan visokim zidinama, na kojima je sa istočne strane bio glavni ulaz, koji postoji i danas. U okviru ovog kompleksa se nalaze crkva posvećena Uspenju Presvete Bogorodice iz 15. veka, zadužbina Crnojevića, i crkva Svete Petke iz 18. veka, za koju je zaslužan mitropolit Sava Petrović.

Tu su dugo boravili crnogorski poglavari, a najčešće vladika i najveći srpski pesnik Petar II Petrović Njegoš, koji je ovde ispisao neke značajne redove. Do 1837. godine je bio zapušten, potom su ga Austrijanci držali kao vojno utvrđenje, a onda ga je otkupio pop Filip Tanović i manastir je jedno vreme bio u vlasništvu ove porodice, dok posle Drugog svetskog rata nije nacionalizovan. Država ga je vratila Crkvi 1995. godine, kada je obnovljen i izgrađeni su novi konaci.

Reževići

Između Svetog Stefana i Petrovca, na zelenom platou iznad mora, nalazi se manastir Reževići, koji je oduvek bio pored važnih puteva, pa se ovde nalazio stub sa udubljenjem za bokal vina, kao znak gostoprimstva, namenjen prolaznicima. Po predanju sagrađen je na mestu paganskog hrama iz antičkog doba, a sačinjavaju ga tri crkve – jedna posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, koju je sagradio kralj Stefan Prvovenčani 1226. godine, potom crkva arhiđakona Stefana, za nju je zaslužan car Dušan i treća najveća, posvećena Svetoj Trojici, iz 1770. godine.

Značajno je da je baš u Reževićima pronađen 1860. godine Paštrovski statut koji se smatra poslednjom preradom Dušanovog zakonika.

Podlastva

Na prostoru između Budve i Kotora, u plodnim predelima Grblja, smešten je najznačajniji sakralni spomenik i jedini aktivni manastir u ovoj oblasti – Podlastva. Izgrađen je na malenom brežuljku u selu Lastva Grbaljaska, po kome je i nazvan. Bio je meta rušenja Mlečana, Francuza i Austrijanaca, ali se svaki put, pa i posle zemljotresa 1979, dizao iz pepela. Na njegovom mestu je još u antičko doba postojao hram, ali onakav kakvog sada možemo da vidimo sigurno je nastao u Srednjem veku i veruje se da ga je osnovao car Dušan.

 

novosti.rs